BICIKLA KAO ŽIVOTNI STIL

Ljubav prema biciklima i biciklizmu, navela su me da napišem ove web stranice i pokušam da predočim i definišem ovako složenu i kompleksnu temu kao što su bicikla.

Na svetu postoji hiljade proizvodjača koji nude na tržištu desetina hiljada različitih biciklističkih proizvoda, od jednostavnih delova i opreme pa do kompletnih bicikala, dresova, majica patika namenjenih kako za rekreativce tako i za profesionalce.

Govorimo li o biciklizmu moramo razlikovati dve grupe biciklista: Kao prvo to su vrhunski sportisti sa najboljim hightech-biciklima.U drugu grupu spadaju rekreativci, deca, porodice, seniori i zaljubljenici u prirodu koji svoje slobodno vreme provode u vožnji bickla. Upravo toj kategoriji biciklista je namenjen ovaj sajt.

Verovatno najčešći problem sa kojim se susreće svaki početnik je izbor pravog bicikla... Na ovim stranicama moći ćete da saznate sve neophodne infrmacije o tome koje faktore uzimati u obzir prilikom izbora bicikla, marke bicikla koji se na tržištu nude i korisne savete o bezbednoj vožnji. Onaj ko u današnje vreme kupuje biciklo stoji pred teškim pitanjem: koje ili koji tip bicikla izabrati? Ti najbolji bicikli koštaju kao automobil ili bolji motor.

Dva točka, dve pedale, sedište i volan - i tako jednostavan može biti tehnički pronalazak. Mi tome dodamo svoje dve noge i ruke za vožnju, oči za posmatranje okoline i vožnja može da počne.

Zvuči gotovo neverovatno da po celom svetu od Azije preko Evrope do Amerike, biciklo pripada svakodnevnom životnom stilu.

Ne samo vožnja već i sam bicikl je značajan za svoje vlasnike: današnji bicikl vrhunskog kvaliteta je kultni predmet za svog vlasnika koji mu se klanjaju i oboožavaju... Sačinjeni su od kvalitetnih materijala, savršeno konstruisanih i vrhunski dizajniranih, tako da im malo ko može odoleti.

Svugde na svetu ljudi o svojim biciklima vode puno računa: sami ih popravljaju, lickaju i doteruju. Već i sama standardna ponuda je dosta bogata: drumski i planinski bicikli, trekking, bmx, mtb, kros bicikl i specijalni bicikli.

ZDRAVLJE I KONDICIJA

Stara je přiča da onaj ko se bavi sportom živi zdravije od ostalih, to naravno važi i za bicikliste. Prema nekim ispitivanjima, biciklizam ima pozitivan uticaj na mišićnu masu, prevencija je pred bolestima i to tamo gde bi čovek najmanje očekivao. Na primer , utvrdjemo je da žene koje barem tri puta nedelno voze biciklo, imaju za trećinu niži riziko pojave raka dojke. Zahvaljujući biciklizmu izbegavamo česte zdravstvene tegobe, kao što su bolovi u ledjima, i oboljenja srca i krvnih sudova. Telesna aktivnost povezana sa ovim sportom snižava rizik infarkta do 50 %. Naredni efekat biciklizma je spaljivanje LDL holesterola, a na drugu stranu dolazi do povećnje potrebnog HDL holesterola koji pomaže pred pojavom aterosklerze. Vožnjom bicikla se razvijaju mišići a pri tome se neopterećuje telo: Dok kod jogginga ili fudbala teleo nosi celu svoju težinu, dotle se kod biciklizma 70-80% težine prebacuje na sedište. Na taj način možemo razvijati svoje mišće a da pri tome neopterećujemo svoje zglobove i kičmu.

Da bi vožnja bicikla imala pravi efekat potrbno je ispravno sedeti na sedištu. Ukoliko ram bicikla odgovara našoj visini , a sedište i volan su ispravno podešeni, može sa zauzeti ispravan biciklistički položaj: telo se lagano nakloni u napred , stomačni mišii su opušteni a ledja su zategnuta. Okretanjem pedala razvijaju se mišići i to pre svega nožni ali i lumbalni mišići kao i mišiči oko pršljenova, koje bi smo inače drugim vežbama teško razvijali. Pozitivan je uticaj i na kičmu, koja postaje pružnija i samim time odolnija na povrede. Pri vožnje bicikla ojačavamo i zglob kolena koji se snabdeva hranljivim materijama čime se štedi hrskavica.

Ali sve sa odredjenom merom... Svome zdravlju pomažete ukoloko sa svojim telom postupate razumno, a to znači da ga preterano ne opterećujete. Treba voditi računa i o ispravnom oblačenju: Prilikom telesne aktivnosti se znojimo, a hladni vazduh prilikom brzog spuštanja može dovesti do prehlade i infekcije. Zato se isplati koristiti funkcionalnu opremu koje uspeva da prevede znoj sa kože do drugih vrsta garderobe, čime telo ostaje suvo i toplo.

BEZBEDNOST NA BICIKLU

Biciklisti su izloženi većem stepenu nezgoda nego što je to slučaj kod ostalih sportova, zato ovoj temi treba posvetiti veliku pažnju i to kako bezbednosti vožnje tako i ispravnosti samog bicikla.

U većini evropskih zemalja postoje propisi o tome kako bicikla mora biti opremljena da bi se mogla uključiti u saobraćaj. Na žalost svi ovi uslovi nisu jedinstveni al u većini od ovoh zemalja obavezna je sledeća oprema:
A) Bicikla mora biti snabdeveno sa dva nezavisna kočiona sistema i to sa jednom kočnicom za prednji i drugom kočnicom za zadnji točak. Obe kočnice moraju biti ispravne.
B) Bicikla mora imati svetla: prednje – belo i zadnje – crveno.
C) Biciklo mora imati zvono. Iako mnogi smatraju da je to nepotreban detalj i da kvari izgled bicikla, mora se uzeti u obzir da to ima pre svega bezbednosni efekat.
Moramo shvatiti da ovi propisi imaju za cilj da nas zaštite, a onaj ko ih se ne pridržava šteti prvenstveno samom sebi.

Pre svakog sedanja na biciklo trbalo bi da važe sledeća pravila:

ISTORIJA BICIKLA

Uzmemo li u obzir da je točak pronadjen pre nekoliko hiljada godina, iznenađuje podatak da se ideja da se napravi bicikla pojavila tek u XIX veku. Kao datum „rodjenja“ modernog bicikla smatra se 1817 godina, kada je konstruisan prvi drveni bicikl bez pedala. Karl Drais je predstavio u Minhenu svoj pronalazak koji je bio po njemu nazvan „draisina.“ Postoje razližite teorije o nastanku „draisine.“ Prema jednoj se Drais u slobodno vreme posvećivao raznom majstorisanju usled čega je slučajem stvorio i prvi bicikl, dok prema drugoj teoriji Dreis je želeo da nadje alternativu konjskom prevozu, koji su do tada vukli kolica.

Prvobitan bicikl nije imao sedište već je vozač sedeo na prtljagu i odgurivao se nogama od zemlje. Ovakvom biciklu Francuz Pierre Michaux je nešto kasnije dodao i pedale... Michauxuv „velosiped“, po njemu nazvan „Michauxline“, se kretao mnogo brže i iziskivao mnogo manje snage nego drasina, sobzirom da nije bilo potrebno odgurivati se od zemlje.

Kako bi povećao komfor vožnje, Michaux je smanjio zadnji tožak i na njemu smestio sedište sa kajišima što je trebalo da dovede do amortizacije prilikom jačih udara. Sve to je rezurtiralo sledećim napretkom.... Kad se poveća pogonski točak, dolazi do toga da se pri istom okretaju pedala predje veća razdaljina. To je dovelo do izrade visokih bicikala koji su imalli prednji točak znatno veći od zadnjeg. Ti najveći točkovi imali su i dva metra u proseku.

Uvodjenje kaučuka u izradu točkova dovela je do povećanja brzine na 40 kilometara na sat, ali i povećanju opasnosti koja je ta brzina i visina bicikla nosila sa sobom. Padovi koji su se završavali teškim povredama ili smrti, bili su svakodnevna pojava. Usled čestih nesteća, vlasti su reagovale na taj načn, što su uveli vozačku dozvolu za bicikle a vožnja na javnim putevima bila je zabranjena.

Od 1860 godine počinje se sa proizvodnjom niskih bicikala što je dovelo do pada brzine. Francuski časovničar Andre Guilmet je 1849 godine konstruisao biciklo, koje nije imalo pedale na prednjem točku, nego u sredini kao što je to slučaj danas. Na zadnji točak se snaga prenosila pomoću lanca. Zahvaljujući zupčastom prenosu, bilo je moguće dostići veću brzinu nego kod „visokih bicikala“. 1844 godine John Kemp Starley je predstvio nizak bicikl Rover koji je imao lanac povezan sa zadnjim točkom. Od ovog modela pa do izgleda današnjeg bicikla ostalo je još samo malo... 1886 godine britanski veterinar John Boyd Dunlop patentirao je gume punjene vazduhom što je tadašnji bicikl dovelo do savršenstva.

Njihova masovna proizvodnja dovela je do toga da njihova cena postane sve pristupačnija, a bicikla postane najpopularnije prevozno sredstvo.

Tokom narednih 100 godina dolazilo je do nekih sitnih inovacija i poboljšanja, al osnovna konstrukcija bicikla: ram, pedale, točkovi, sedište, lanac i volan ostali su do današnjih dana bez radikalnih promena.

IZBOR BICIKLA

Ukoliko ste u ovoj oblasti laik a želite da kupite bicikl, bićtete suočeni sa velikim brojem modela različitih proizvodjača, tehničkih karakteristika, izgleda i pre svega razlličitih cena.

Bicikle možemo podeliti u tri velike grupe:

TOPlist